Latinski naziv: rosa canina

Sinonimi: šipak, šipurika, divlji šipak, divlja ruža, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika.

Opis biljke: šipurak je grm visine od 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izdanci koji se u narednim godinama granaju i obrazuju mnogobrojne povijene i viseće grane. Ceo grm obrastao je oštrim i prema dole svijenim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružičaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svetlocrvene boje, sa  velikim brojem tvrdih semenki. Cvetovi su prijatnog mirisa, a plodovi kiselo-slatkog ukusa.

Stanište: šipurak je veoma rasprostranjen po celoj Evropi. U našim je krajevima ga ima u velikim količinama. Raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i na sličnim mestima.

Lekoviti deo biljke: za lek se koriste plodovi i cvetne latice šipurka.

Lekovito delovanje: šipurak je lekovita biljka koja ima veliku količinu C vitamina. Čaj se preporučuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipka otklanjaju tzv. prolećni umor, malaksalost, bledilo kože i nevoljnost kao i ostale tegobe uzrokovane nedostatkom vitamina C. Šipurak blagotvorno deluje na sistem organa za varenje, na izlučivanje mokraće (bez ikakvih nadražaja bubrega). Čaj od šipurka se preporučuje za sprečavanje nastanka kamena u bubrezima i mokraćnim kanalima. Takođe, čisti krv, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mokraćnog mehura. Čaj od cvetnih latica šipurka koristi se za pripremanje čaja kod krvarenja iz želudca, creva, pluća i hemoroida kao i protiv proliva i želudačnih grčeva. Pomešan sa drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.