Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta, vec i raznolikost funkcija zivih organizama.
Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode, svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta.
Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista, kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.
Odrzivo koriscenje (Sustainable use) je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija.
Geneticki diverzitet podrazumeva varijabilnost zivih vrsta na Zemlji i geneticku informaciju o svim vrstama biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama.
Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapocetaka zivota. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka (uglavnom insekata) koji cine 73% sveukupnog zivog sveta. Od opisanih zivotinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000.
Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi.
Zivotinjski i biljni svet
Svakoj cetvrtoj vrsti sisara na Zemlji preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50% biljaka!
Najvecu opasnost po zivotinjski i biljni svet predstavljaju krivolov i trgovina zivotinjama, biznis koji svake godine donosi izmedju pet i osam milijardi dolara i cije su zrtve preko 350 miliona biljaka i zivotinja.
1. jula 1975. godine na snagu je stupila Konvencija o medjunarodnoj trgovini ugrozenim vrstama divlje faune i flore (CITES) kojom je regulisana medjunarodna trgovina zivotinjama i biljkama.
Medju najugrozenijim zivotinjskim i biljnim vrstama, svrstanim u Prilogu I (Appendix I) CITES-a nalaze se, izmedju ostalih, majmuni, tigrovi, veliki panda, slonovi, nosorozi, tibetanske antilope, morske kornjace, razne vrste krokodila i zmija, od ptica papagaji, zdralovi i fazani, a od biljaka narocito kaktusi i orhideje.
(Celokupna lista ugrozenih vrsta moze se naci na web sajtu CITES-a - http://www.cites.org)
Najveci uzrocnici nestanka pojedinih biljnih i zivotinjski vrsta pre svega su gubitak stanista i lose raspolaganje zemljistem.
Od 1960. do 1990. godine u zemljama u razvoju je unisteno oko 37% divljeg zemljista
Do 20% tropskih suma, koje predstavljaju „pluca“ Zemlje, nestalo je od 1960. do 1990. godine.
Od 1990. do 1998. godine isuseno je oko 50% mocvarnog podrucja. Zbog sedimentacije i neodrzivog koriscenja zemljista za 35% koralnih grebena postoji opasnost da potpuno izumru u narednih 30 godina!
U SR Jugoslaviji su dve zivotinjske vrste izumrle, medju kriticno ugrozenim su pre svega ribe- saran, jesetra, ibis, kao i zmija sarka. Za sada se zaba krastaca, slepi mis, pijavica i sumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike naseg podrucja.
Krivolov je u Jugoslaviji poprimio zabrinjavajuce razmere pre svega kada je u pitanju lov na retke i na nasem podrucju zasticene vrste ptica. Do sada su na stotine hiljada ptica, uglavnom zuta i bela pliska, seva, velika strndalica, zeba, poljska seva i zelentorka sa podrucja Carske bare kod Zrenjanina i okolnih stanista u Vojvodini zavrsile na trpezama evropskih gurmana, a krivolovci, u velikom broju Italijani, su od toga zaradili velike svote novca.
SRJ je CITES-u pristupila u maju 2002. godine, ali je dug put pred zakonodavstvom da se resi problem „pticje mafije“ i mnogi drugi problemi koji pogadjaju biodiverzitet naseg podrucja.
|
