Na drugom Medjunarodnom kongresu o ocuvanju prirode u Amanu, glavnom gradu Jordana, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija clanica Medjunarodne unije za ocuvanje prirode (IUCN) zatrazile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama povede racuna o tome da koriscenje zemljista, izmene u koriscenju zemljista i eksploatisanje suma ne narusavaju zivotnu sredinu i globalnu klimu.
Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma, a 25 procenata u pasnjacima i savanama. Kada se sume prekomerno eksploatisu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju, sto nanosi stetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za racunanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.
U razvijenim, ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem, vodom i zivim resursima, kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine.
Zemljiste koristi coveku pre svega zbog ishrane
Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste u covecjoj ishrani. Samo 7.000 biljaka (2,6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani, vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim, govedjim i zivinskim mesom, dok samo deset vrsta ribe dominira globalnim ishranom tim mesom.
840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica, a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana u dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina proizvedene hrane morati da se poveca za 50%.
Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom, a polovina tih povrsina trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet.
Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i djubriva.
Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.
Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova), regulisanje rezima vode, odrzavanje regionalne klime, cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. One donose dobrobit ljudima kroz hranu, turizam, gorivo i drugo.
Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama, a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu, Indoneziji i Demokratskoj Republici Kongo).
Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.
Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine (protected areas) koje su takvim proglasene s ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova turisticka korist.
Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …
U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.
U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi mira".
Glavnu stetu zemljistu na starom kontinentu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija EU, iako ti problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere, upozoreno je u jednom izvestaju Evropske komisije u aprilu.
U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u pitanju zemlje istocne Evrope kandidati za clanstvo u EU na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla, 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.
|
