Sve o Goliji na jednom mestu

Sve o Goliji na jednom mestu

Pretraži Golija.rs
Ekologija
Biodiverzitet PDF Štampa El. pošta
Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta, izmedju vrsta i ekosistema. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta, vec i raznolikost funkcija zivih organizama.

Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode, svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta.
Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista, kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.

Odrzivo koriscenje (Sustainable use) je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta, vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija.

Geneticki diverzitet podrazumeva varijabilnost zivih vrsta na Zemlji i geneticku informaciju o svim vrstama biljaka, zivotinja, gljiva i mikroorganizama na Zemlji koje, svaka ponaosob, imaju specificnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom i koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama.

Specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta u svim ekosistema na Zemlji, od prapocetaka zivota. Prema nekim podacima, Zemlju nastanjuje izmedju 5 do 80 miliona biljnih i zivotinjskih vrsta, od kojih je poznato i opisano samo oko 1,5 miliona vrsta. Postoji milion malih beskickmenjaka (uglavnom insekata) koji cine 73% sveukupnog zivog sveta. Od opisanih zivotinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000.

Ekosistemski diverzitet oznacava ukupnu raznovrsnost stanista i biocenoza, kao i ekoloskih procesa u biosferi.
Opširnije...
 
Vazduh PDF Štampa El. pošta
Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca.

Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj

Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.

Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Opširnije...
 
Voda PDF Štampa El. pošta
Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije.

Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava, potrebe za vodom jos i brze, a njena kolicina se ne menja. Do 2025. godine dve trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode. Procene strucnjaka kazu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove, a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom.

Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju. Blizimo se vremenu kada ce potreba za vodom premasiti zalihe. Nakon toga nuzno prestaje razvoj, zapocinju borbe za vodu, a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih ratova.

Borba za vodu

6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje!
Potrosnja vode se udvostrucila od 1950. godine!
Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih svetskih reka!
Opširnije...
 
Zemlja PDF Štampa El. pošta
Na drugom Medjunarodnom kongresu o ocuvanju prirode u Amanu, glavnom gradu Jordana, u oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720 predstavnika nevladinih organizacija clanica     Medjunarodne unije za ocuvanje prirode (IUCN)   zatrazile su da se u skladu s Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama povede racuna o tome da koriscenje zemljista, izmene u koriscenju zemljista i eksploatisanje suma ne narusavaju zivotnu sredinu i globalnu klimu.

Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma, a 25 procenata u pasnjacima i savanama. Kada se sume prekomerno eksploatisu, umesto da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju, sto nanosi stetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za racunanje, merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.

U razvijenim, ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem, vodom i zivim resursima, kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine.
Opširnije...
 
Održivi razvoj PDF Štampa El. pošta
Odrzivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo nase planete sacuvalo i za buduce narastaje. Moze se reci da odrzivi razor predstavlja generalno usmerenje, teznju da se stvori bolji svet, balansirajuci socijalne, ekonomske i faktore zastite zivotne sredine.
Pre nesto vise od deset godina, Svetska komisija za zivotnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision) objavila je izvestaj pod nazivom „Nasa zajednicka buducnost (Our Common Future) kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i nasu planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogucnosti regeneracije planete Zemlje.

Ova komisija, kojom je predsedavao Kanadjanin Jim McNeill, definisala je odrzivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadasnjosti, bez uskracivanja mogucnosti buducim generacijma da zadovolje svoje potrebe.

Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de Zaneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za odrzivo upravljanje zemljisnim, vodenim i sumskim resursima u 21. veku.
Opširnije...
 


Joomla 1.5 Templates by Joomlashack