Sve o Goliji na jednom mestu

Sve o Goliji na jednom mestu

Pretraži Golija.rs
Momci za primer PDF Štampa El. pošta

Dva dana kroz smetove da dostave lek

31.01.2012. Dva dana i dve noći, Zdravko Ćurčić i Boško Mihailović probijali su se kroz smetove snega, visine i do tri metra, kako bi Milivoju Dramićaninu dopremili neophodan insulin, a komšiji Živoradu lekove bez kojih je ostao pre par dana. U udaljeni zaseok u Vučaku niko nije uspeo da stigne iako su pokušavali danima, teškom mehanizacijom, motornim sankama... Zdravko i Boško su u medijima i putem prijatelja čuli za ovaj slučaj i brzo se uputili iz Novog Pazara u Ivanjicu, preko Kraljeva i Čačka, da pruže pomoć.

Dva mlada momka su obučeni za potrebe gorske službe spašavanja, ali se ne bave aktivno tim poslom. Zdravko studira Fakultet za fizičku kulturu, a Boško je asistent na učiteljskom fakultetu u Novom Pazaru.

„Kad sam video u novinama kakva je situacija u Ivanjici, odmah sam pozvao prijatelja, on mi je ispričao da je najgore u tim udaljenim zaseocima i da je čoveku potreban hitno insulin, ali je nemoguće probiti se do njega. Pokušavali su da pročiste put, motornim sankama, ali ne vredi. Zaista me to potreslo, nisam puno razmišljao, pozvao sam Boška da krene samnom, i za sat vremena bili smo na putu prema Ivanjici“, priča Zdravko Ćurčić čija porodica živi u ovom gradu.

Tridesetak kilometara ostalo je pod nogama ova dva hrabra mladića koje ni smetovi od tri metra nisu uplašili. Bilo je teško, upadali bi u sneg preko glave, strahovali i brinuli jedan o drugom, ali ih je želja da pomognu vodila do kraja.



„Spakovao sam se za deset minuta nakon Zdravkovog poziva. Bio sam spreman. Zajedno smo pohadjali školu za spasioce iako se ne bavimo profesionalno tim, osetili smo da možemo pomoći ljudima. Bilo je naporno. Prvo smo pešačili do škole u Vučaku gde smo napravili pauzu. Posle odmora, jedan meštanin nam je objasnio u kom pravcu da krenemo dalje. Sneg je bio sve viši, nismo odustajali ali nas je zatekla noć. Prespavali smo u domaćinstvu Ćurčića, a ujutro nastavili put. Uspeli smo na vreme da dostavimo insulin i lekove za komšiju“, kaže Boško.



U povratku, pošto su jedini uspeli da se probiju do ovog zaseoka, obišli su svako domaćinstvo na koje su naišli i pomogli koliko su mogli.
„Zadržali smo se kod jednog starijeg domaćina. Nije danima hranio stoku, jer mu je sneg zatrpao sena. Pomogli smo mu, očistili sneg i seno dopremili do štale da mu stoka ne ugine. Jednoj baki su neophodni lekovi, rekla nam je da ima još za dva dana. Mi smo morali da se vratimo, kasno noćas smo krenuli put Pazara, jer obojica imamo obaveze. Ali ako put ne bude pročišćen za dva dana, vratićemo se da baki odnesemo lek“, pričaju Zdravko i Boško.

Porodice do kojih su dopremljeni lekovi zahvalne su hrabrim momcima ali i kriznom štabu opštine Ivanjica koji je kordinirao čitavom akcijom.
„Posle dve nedelje smo ostvarili kontak sa spoljnim svetom zahvaljujući ovim mladićima. Da ne govorimo koliko su nam hitni bili lekovi. Nadamo se da će ubrzo biti očišćeni prilazi, ne možemo više da izdržimo ovako zatrpani“, kažu meštani.

Izvor www.ivanjica.rs

 
Joomla 1.5 Templates by Joomlashack